Društvo sa ograničenom odgovornošću najčešći je oblik firme u Srbiji. Može ga osnovati i državljanin druge zemlje: ograničenja po državljanstvu ili vlasničkom udelu nema, a minimalni osnovni kapital iznosi samo 100 dinara. Važno je razumeti da kapital nije taksa niti plaćanje državi: novac ostaje na računu firme i troši se na poslovanje.
Koliko košta registracija
Od 1. januara 2026. naknada Agencije za privredne registre (APR) za registraciju društva iznosi 8.000 dinara — u taj iznos je uključena i registracija osnivačkog akta. Posebno se plaća samo rezervacija naziva, ako želite da ga unapred obezbedite: još 2.000 dinara. Za poređenje, registracija preduzetnika košta 2.500 dinara, pa razlika u uloženom novcu nije velika — oblik se bira po poreskom režimu i odgovornosti, ne po naknadi.
Koja dokumenta su potrebna
Ako je osnivač jedan, priprema se odluka o osnivanju; ako ih je dva ili više, ugovor o osnivanju. Uz to idu registraciona prijava na jedinstvenom obrascu sa potrebnim dodacima, kopije dokumenata osnivača i zastupnika i dokaz o plaćenoj naknadi. Ako direktor nije osnivač, obično se priprema i njegova saglasnost, odnosno odluka o imenovanju. Kod uloga u imovini, a ne u novcu, postupak je složeniji jer je potrebna procena vrednosti.
Kako se potpisuju dokumenta
Postoje dva načina. Prvi je elektronski potpis: tada sve ide daljinski. Drugi je svojeručni potpis uz overu kod javnog beležnika, nakon čega se dokument digitalizuje. Tu postoji zamka: APR ne dozvoljava kombinovanje ta dva načina na istom dokumentu. Ako jedan osnivač potpiše svojeručno, a drugi elektronski, prijava neće proći. Strancu bez srpskog kvalifikovanog sertifikata praktičnije je da ide preko punomoćnika uz overu kod beležnika — tako je moguće i bez dolaska u zemlju.
Koliko se čeka na rešenje
Registrator odlučuje u roku od pet radnih dana od prijema prijave. U praksi uredna elektronska prijava prođe za jedan do tri radna dana. Rešenjem firma dobija matični broj i PIB, a kroz jedinstvenu registraciju istovremeno se sprovodi i prijava na obavezno socijalno osiguranje osnivača ili zastupnika, kada za tim postoji osnov.
Prvih 30 dana od registracije
Rešenje je samo početak. Redosled je sledeći: otvoriti poslovni račun u banci, jer bez njega firma ne može ni da primi uplatu ni da plati porez; podneti prijavu za akontaciju poreza na dobit — novo društvo to čini u roku od 15 dana od registracije; rešiti status direktora, ako se zasniva radni odnos, jer tada idu doprinosi i mesečni obračun zarade; proveriti obavezu PDV-a, koja nastaje tek kada promet pređe 8.000.000 dinara u 12 meseci; uključiti se u sistem elektronskih faktura SEF; ugovoriti knjigovodstvo, jer je dvojno knjigovodstvo za društvo obavezno od prvog dana. Ako firma prodaje robu ili usluge fizičkim licima, dodaje se i elektronska fiskalizacija, a ako očekuje prilive iz inostranstva — devizni račun.
Česte greške
Najskuplja je propuštanje roka za prijavu promene: ako se prijava podnese posle 15 dana od nastanka podatka, naknada raste za 6.260 dinara. Druga je nagomilavanje promena „za kasnije“: svaka dodatna promena u istoj prijavi košta 3.000 dinara, a odvojene prijave po 4.000 dinara svaka. Treća je kombinovanje načina potpisivanja, o čemu je bilo reči. I četvrta je uverenje da registracija odmah daje pravo na rad: samo osnivanje firme nije osnov za privremeni boravak, za to je stranom osnivaču potrebno zaposlenje u sopstvenoj firmi.