Praznici su najlakši put u lokalno društvo: komšije se ne zovu „na razgovor“, nego za sto. U Srbiji se tome pristupa otvoreno, a porodica koja prihvati običaje brzo prestaje da bude strana.
Slava: srpski porodični praznik
Krsna slava je dan svetog zaštitnika porodice. To je kućni praznik koji se prenosi s kolena na koleno: domaćini postavljaju sto, pale sveću, režu slavski kolač, dolaze gosti — rodbina, komšije, prijatelji. Slava se ne bira, ona se nasleđuje, ali stranci koji žive u porodici ili prijateljstvu sa Srbima često je slave zajedno. Šta priliči gostu: doći u prikladno vreme, čestitati domaćinima i doneti mali poklon — vino, slatkiše, cveće. Sto ne treba hvaliti, ali jelo treba probati: odbijanje domaćini doživljavaju kao distancu.
Ruski praznici ovde
- Nova godina se slavi dvaput: u noći 1. januara i u noći 13. januara po starom kalendaru, a drugi je posebno popularan u ruskojezičnim porodicama.
- Poklade: okupljanja uz palačinke održavaju se u februaru, organizuju ih zajednice i klubovi, često na otvorenom i sa decom.
- 9. maj: polaganje cveća na spomenike, učešće u kolonama, susreti veterana i njihovih potomaka.
- Vaskrs, Božić, Bogojavljenje: pravoslavna tradicija bliska je srpskoj, pa se ti dani provode sa komšijama i u parohiji.
Kalendar koji se lako zaboravi
Srpski državni praznici i neradni dani ne poklapaju se sa ruskima: 15. februara je Sretenje, 1. i 2. maj Praznik rada, a deo praznika vezan je za crkveni kalendar. Kada planirate putovanja i posete, proverite kalendar: prodavnice i ustanove rade po svom rasporedu i zatvaraju ranije pred velike praznike.
Gde naći velika okupljanja
- Ruskojezične zajednice i gradski četovi: tu se najavljuju praznični događaji i okupljanja.
- Kulturni centri i biblioteke: koncerti, dečje priredbe, izložbe i susreti kluba.
- Vrtići i škole: priredbe za roditelje dobar su povod da upoznate druge porodice.
- Zbližite se sa komšijama sami: poziv na čaj ili za praznični sto veže odnose pouzdanije od bilo kog kursa jezika.