Posao u Srbiji može se otvoriti na tri načina: kao društvo sa ograničenom odgovornošću, kao preduzetnik i kao paušalac — preduzetnik sa fiksnim porezom. Razlika među njima nije u ceni registracije, već u pravilima igre za godine koje dolaze. Greška na tom koraku je skupa: oblik se kasnije menja kroz zatvaranje i novu registraciju.
Odgovornost
Društvo za obaveze odgovara svojom imovinom: lična sredstva osnivača su odvojena, a rizik je ograničen uloženim kapitalom. Preduzetnik, uključujući i paušalca, za obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom. Za mirno poslovanje sa velikim klijentima i zapošljavanje društvo je obično bolje upravo zbog toga.
Cena ulaska
Registracija društva košta 8.000 dinara plus minimalni kapital od 100 dinara, koji ostaje firmi. Registracija preduzetnika je 2.500 dinara. Razlika je oko 5.500 dinara i skoro ništa ne odlučuje: prava cena oblika vidi se kasnije — u porezima, izveštavanju i zahtevima za vođenje evidencije.
Izveštavanje i knjigovodstvo
Društvo je obavezno da vodi dvojno knjigovodstvo od prvog dana, podnosi finansijske izveštaje i radi sa knjigovođom. Preduzetnik paušalac knjige ne vodi, izveštavanje mu je minimalno, a troškovi knjigovodstva su nesrazmerno niži. Preduzetnik koji se opredelio za oporezivanje po stvarnom prihodu vodi knjige, ali po pravilima različitim od korporativnih.
Porezi
Društvo plaća porez na dobit po stopi od 15%, a zarada direktora i zaposlenih dodatno se oporezuje porezom i doprinosima. Paušalac plaća fiksni iznos, koji zavisi od grada i vrste delatnosti, ali je ograničen limitom prometa: 6.000.000 dinara u kalendarskoj godini. Preduzetnik koji je prešao na oporezivanje po stvarnom prihodu plaća po progresivnoj skali na stvarnu dobit, a ne na promet.
Kada šta odgovara
Paušalac — za jednog čoveka ili vrlo mali tim, čiji je promet predvidiv i drži se u okviru limita: usluge, popravke, rad za nekoliko naručilaca. Preduzetnik na knjigama — za onoga čiji je prihod viši, a troškovi značajni: oni se priznaju, pa se porez obračunava na dobit, a ne na promet. Društvo — kada su potrebni partneri, veliki klijenti, zapošljavanje, ograničenje rizika i rast pri kome limiti paušala više ne odgovaraju.
Na šta paziti pri izboru
Prvo — sa kim radite: korporativni klijenti radije posluju sa društvom, a PDV obveznici sa dobavljačem registrovanim za PDV. Drugo — koliko je ljudi u timu: zapošljavanje u društvu je uobičajeno, kod preduzetnika je takođe moguće, ali uz drugačiji skup obaveza. Treće — kakav se promet očekuje u narednu godinu-dve: ako prelazi 6.000.000 ili 8.000.000 dinara, oblik treba birati s tim pragovima na umu unapred. Četvrto — koliko ste vremena spremni da odvojite za izveštavanje: kod društva ga je objektivno više. I peto — planirate li da uključite novac partnera: ulaganje trećih lica zatvara paušalni režim, za to je potreban drugi oblik.