Čime sistem počinje
Osnovna medicina u Srbiji uređena je oko doma zdravlja — ambulante kojoj je stanovnik pripisan prema mestu stanovanja. Lekar opšte prakse je prvi kome se obraćate: postavlja dijagnozu, propisuje terapiju i, ako je potrebno, daje uput specijalisti ili na analize. Bez uputa se u državnoj ambulanti ne može doći do specijaliste, osim u hitnim slučajevima i uz plaćanje pregleda.
Šta je potrebno za besplatno lečenje
Besplatan pregled u državnom sistemu moguć je uz zdravstveno osiguranje. Ono se stiče kroz zvanično zaposlenje: poslodavac prijavljuje radnika i taj dobija pravo na zdravstvenu zaštitu zajedno s porodicom. Kod stranca koji ne radi, osiguranje se uređuje posebno ili se zamenjuje privatnom polisom — ona je i obavezna za dobijanje boravka. Bez osiguranja, u državnoj ambulanti primate se samo u hitnom slučaju.
Hitna pomoć
Hitna pomoć se zove na broj 194 sa svakog telefona, non-stop i besplatno. Hitna medicinska pomoć pruža se nezavisno od statusa i osiguranja: to pravilo važi za sve koji se nalaze u zemlji. Prijemna odeljenja bolnica rade non-stop, a pri ugroženosti života pomoć se pruža pre rešavanja bilo kakve formalnosti. Ako slučaj nije životno ugrožavajući, ali je lekar potreban odmah, rade dežurne službe i privatne klinike otvorene cele noći.
Državna i privatna medicina
Državna medicina je praktično besplatna za osigurane: za pregled se može obračunati simbolična naknada od jedan do dva evra. Nivo je uporediv s ruskim ambulantama, ali postoje red i zakazivanje, a za razgovor je potreban srpski jezik ili pratnja. Privatna medicina radi bez redova, često s lekarima koji govore ruski: pregled košta oko pedeset evra, dijagnostika poput ultrazvuka ili magnetne rezonance od sto do dvesta evra. Mnogi biraju mešovitu varijantu: ozbiljne slučajeve i hospitalizaciju u državnom sistemu, prve konsultacije u privatnom.
Apoteke i lekovi
Apoteke su u Srbiji rasprostranjene i rade po rasporedu, dežurne apoteke su otvorene noću. Deo lekova izdaje se isključivo na recept, bezreceptni se prodaju slobodno. Ako se lek koji stalno uzimate u srpskim apotekama prodaje pod drugim nazivom, zamolite lekara da izabere analog po aktivnoj supstanci: to je pouzdanije nego traženje poznatog imena. Recepti iz inostranstva u Srbiji ne važe.
Praktični saveti
Uredite medicinska dokumenta odmah posle preseljenja: karton u domu zdravlja, osiguranje i, ako je potrebno, pripisivanje deteta pedijatru. Držite pri ruci broj hitne pomoći 194 i adresu najbliže klinike otvorene cele noći. Ako stalno uzimate lekove, ponesite zalihu za prve mesece i izveštaj lekara s aktivnim supstancama — po njemu lokalni lekar brže pronalazi analog. I ne odlažite posetu zbog jezika: u većim gradovima ima lekara koji govore ruski, a u državnim ambulantama pomažu studenti medicine i rodbina.